Rasprodato
Oblast: Posebno
Broj strana: 454
Težina: 690
ISBN: 978-86-7963-453-5
Format: 24
Pismo: latinica
Povez: meki povez
Knjiga trenutno nije dostupna za internet poručivanje - možete je potražiti u knjižarama.
Obavesti me kad bude dostupna.
Dodaj u listu želja
Srpska književnost je početkom XX veka Albance uglavnom pominjala kao necivilizovan narod. Takvu sliku o njima stvorila je antialbanska politika i propaganda vladajućih režima, a tome su podlegli i neki poznati pisci. U jednoj od svojih najlepših lirskih pesama „Simonida“ (1907), Milan Rakić je o njenim iskopanim očima na istoimenoj fresci u crkvi Gračanica ispevao stih: „Arbanas ti je nožem izbo oči“. Kada je 1912. srpska vojska zaposela Kosovo, tom prilikom su manastir Gračanicu posetili kralj Petar i predsednik srpske vlade Nikola Pašić. U njihovoj pratnji bio je dotadašnji srpski konzul u Prištini Milan Rakić. Razgledajući unutrašnjost manastira, Pašić je zastao pred freskom kraljice Simonide. Tada je Rakić izrecitovao stihove svoje pesme. Na Pašićevo pitanje: „A što su Arbanasi vadili slici oči?“ Rakić mu je odgovorio: „Zbog verovanja da prah sa freske leči očne bolesti“. (Večernje novosti, 19.02.2005, feljton: Živorad Lazić: „Pašić i četiri kralja“)
Za razliku od Milana Rakića, o Albancima su u XIX veku vrlo pozitivno pisali njegov otac Mita Rakić, pisac i političar, kao i njegov deda po majci, poznati istoriograf Milan Đ. Milićević. U pomenutom feljtonu navodi se Pašićevo obraćanje Rakiću: „Gospodine Rakiću, i vaš otac Mita je voleo književnost. Vi ste od njega nasledili pesnički dar. Ja se u poeziju ne razumem... Uživao sam u vašim izveštajima iz Prištine. Ne bih voleo da pesnik u vama nadvlada diplomatu. Bio bi to za Srbiju veliki gubitak“. Na to je Rakić odgovorio: „Ne brinite, gospodine predsedniče, od poezije se ne može živeti. Na mene je veći uticaj imao moj deda po majci Milan Đ. Milićević nego otac.“ Pašić je podsetio Rakića: „A tvoj otac Mita se prvi među nama zanesenim socijalizmom osvestio i manuo se Marksa. A vi, gospodine Rakiću, niste od te socijalističke bolesti patili?“ Usledio je odgovor: „Nisam“. Zadovoljan, Pašić ga je upitao: „Znači, možemo da računamo na vas kao na diplomatu?“ na šta je pesnik Rakić kategorično rekao: „Ja ću se, gospodine predsedniče, prihvatiti svakog zadatka koji će biti na korist Srbiji.“