Izvor:Politika

Kada je došao do podatka da najveći broj uhapšenih u policijskoj akciji „Armagedon”, koja je usmerena na borbu protiv visokotehnološkog kriminala, čine lekari, učitelji, sveštenici i socijalni radnici – rečju, osobe u koje roditelji imaju puno poverenje i u čije ruke ostavljaju decu, novinar i autor istoimene knjige Vlada Arsić nije bio iznenađen.

Dok je sakupljao građu za roman „Armagedon”, koji predstavlja zbirku potresnih priča inspirisanih istinitim događajima čiji je zajednički imenitelj – nasilje nad decom, shvatio je da pedofili biraju zanimanja koja će im omogućiti da budu u kontaktu sa mališanima i da se iza maske dobrog komšije, brižnog učitelja, ali i nove „drugarice” na „Fejsbuku” često kriju osobe koje žele da zloupotrebe dečju naivnost.

– U akciji „Armagedon” do danas je uhapšeno više od 50 ljudi koji su se bavili snimanjem, distribucijom i prodajom video i foto-materijala u kojima je prikazana dečja pornografija, a istoimena knjiga ima cilj da upozna roditelje sa opasnostima iz realnog i virtuelnog života, jer veliki broj njih ne shvata da su otvoreni profili na društvenim mrežama sinonim za otključana vrata stana. Jer, ako se ne upoznajete sa ljudima koji vam prilaze na ulici, zašto biste to radili u virtuelnom prostoru? Nažalost, roditelji koji dete vaspitavaju da ne stupa u razgovor sa nepoznatim čikom u parku, nisu svesni da ono može biti nebezbedno i u svojoj sobi u kojoj sedi za računarom i krstari opasnim morem interneta. Roditelji se često rukovode idejom „bolje da sedi kod kuće, nego u neosvetljenom parku” ne shvatajući da je dete možda ugroženije na socijalnoj mreži u kojoj neki pedofil prerušen u virtuelno „odelo” trinaestogodišnje devojčice upravo pokušava da pridobije poverenje njegovog deteta. Nažalost, druženje na društvenim mrežama veoma često prelazi granice virtuelnog sveta i prenosi se u stvarni život, gde se neretko nastavlja ucenama, snimanjem pornografskih fotografija dece i seksualnim zlostavljanjem tinejdžera. I još nešto – pedofili se više zanimaju za uzrast, nego za pol deteta tako da roditelji muške dece nemaju razloga da budu mnogo bezbrižniji u odnosu na roditelje devojčica – ističe Vlada Arsić.

I dok Saša Živanović, načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, u recenziji ove knjige ističe da „mnogi roditelji smatraju da će svoje najbliže obradovati kupovinom računara i povezivanjem na virtuelnu planetu zvanu internet, misleći da će sopstvenoj deci pomoći u bezbrižnom, veselom i sigurnom odrastanju, nehotično uvereni da na toj planeti vlada samo dobro, a da zli ljudi i lažni prijatelji sa izopačenim principima ne postoje”, Vlada Arsić kaže da je za mlade koji odrastaju u selima i varošicama „Fejsbuk” često jedini prozor u svet, što ih čini lakim žrtvama internet pedofila.

Iako se većina istinitih priča koje su smeštene između korica romana „Armagedon” dešava u malim mestima, Arsić ipak ističe da u većem gradu vreba više opasnosti, jer ljudi često ne poznaju ni prve komšije. U manjim mestima ipak se zna koje ljude „bije” loš glas, pa su roditelji oprezniji. Nažalost, nema pravila kada će i gde dete upasti u „mrežu” pedofila.

– Ne možete ni da pretpostavite ko sve posmatra vaše dete na putu od kuće do vrtića ili škole, ili u parku, niti ko gleda njegov profil na „Fejsbuku”. Iskustvo policajaca govori da su napasnici obično ljudi koje dete poznaje – komšije, rođaci ili školsko osoblje u koje ono ima poverenje. Kada detetu prilazi nepoznat čovek u parku ono je oprezno, jer su mu roditelji rekli da ne priča sa neznancima, ali to dete se ne plaši osobe koja mu dolazi u goste ili koju svaki dan sreće u školi. Sa druge strane, na „Fejsbuku” deci uglavnom pristupaju nepoznate osobe koje se najčešće predstavljaju kao devojčice i vršnjakinje. Oni vrlo brzo počinju da vode „ženske” razgovore i traže od devojčica da sa njima podele intimne tajne i fotografije nagog tela, da bi ih kasnije ucenjivali sa tim fotografijama – priča Vlada Arsić i savetuje roditelje da obrate pažnju da li se ponašanje deteta menja nakon izlaska na internet, da li gasi monitor kada neko uđe u sobu i da li se njegovo raspoloženje menja iz neobjašnjivih razloga. 
Pogledajte ostale vesti