Za zlo koje je prošlo Kosovom u ovo nešto meseci moraće da se pronađe nova reč i smisli drugo pismo: prvo, da u nju stane sva opakost ovih dana; drugo, da ispriča nesreću u njima. To neće moći razbarušena reč pesnika ili suvi nalaz naučnika: prva zavodi u emociju, drugi odvodi u činjenicu. Oni neće biti zadovoljni ovim zapisima, kao ni sladokusci reči, koji će se namrštiti kad u njima naiđu na one često opore i ponekad proste; nisam, da budem iskren, ni ja očaran svime što sam u ovim zapisima rekao, kao što nikako neće biti očarani ni oni koji usvakom pisanju traže strogu metodologiju: nje u ovim beleškama nema. Knjiga počinje prvim danom bombardovanja i prvi njen deo završava danom odlaska naše vojske; drugi njen deo počinje danom dolaska one druge vojske i okončava se danom našeg odlaska sa Kosova, pri čemu ima priloga koji bi mogli biti i tamo i ovde ali, bilo gde da su, svi su dovedeni do ovih naših dana.
Milenko Karan