Radeći Zaveru – tajnu priču o „Protokolima sionskih mudraca“ poslednje dve godine svog života, Vil Ajzner se prihvatio zadatka koji je smatrao jednim od najvažnijih u čitavoj svojoj karijeri. Podršku u tome pružio mu je i proslavljeni italijanski književnik i intelektualac svetskog ugleda Umberto Eko, koji je napisao predgovor za Zaveru.
Uznemiren činjenicom da su „Protokoli sionskih mudraca“, koji su se shvatali kao doslovni planovi jevrejskih vođa o preuzimanju sveta, nastavili da seizdaju i šire među milionima ljudi širom sveta, Ajzner se nadao da će njegova grafička novela zaustaviti tu izmišljotinu. Smišljeni kao antisemitska propaganda, kojoj je bio cilj da skrene pažnju sa represivne politike cara Nikoloja II, Protokoli su prvi put objavljeni u Rusiji 1905. godine. No, taj falsifikat je postigao mnogo više nego što su bile početne ambicije njegovih tvoraca. S vremenom, ova laž je postala opšteprihvaćena i niko nije mogao da zaustavi dalje objavljivanje tog dela.
Predstavljajući celu povorku istorijskih ličnosti koja uključuje, između ostalih, cara Nikolaja II, Adolfa Hitlera, Henrija Forda, Vil Ajzner izuzetno snažno, umetnički nadahnuto i uverljivo opisuje rađanje moderne antisemitske ideje kako je vidi kroz širenje samih Protokola.
Nažalost, Ajzner je umro pre nego što je mogao da vidi da li će njegova grafička novela imati učinak kom se nadao, a želeo je samo jedno: da Zavera – tajna pričao protokolima sionskih mudraca bude „još jedan ekser u sanduku te strašne vampirske prevare“.
Vil Ajzner - Will Eisner (1917–2005) jedan je od najvećih američkih strip crtača, najuticajnije ime u istoriji američkog i svetskog stripa.
Autor je legendarnog stripa The Spirit, koji je počeo da izlazi 1940. godine. U svojoj šezdeseti prvoj godini napravio revoluciju sa stripom Ugovor sa Bogom, kojim je strip pomerio u književne vode. Tako je nastala grafička novella – priča u slikama visoke umetniče vrednosti namenjena ozbiljnom čitaocu. Ta forma stekla je popularnost o kakvoj Ajzner nije mogao ni da sanja, a njegov rad je nadahnuo celu jednu generaciju umetnika koji su počeli predano da se bave ovakvom vrstom stvaralaštva.
Ajzner je sebe smatrao „svedokom i grafičkim hronologom života, smrti, tragične ljubavi i neprestane borbe za opstanak“.
U njegovu čast, najprestižnija svetska godišnja nagrada za strip zove se The Eisner.