Najveći broj novela iz ove zbirke govori o proživljavanjudetinjsta i mladosti s one strane gvozdene zavese. “Na stvarima sa Zapadaisticao se linijski kod: male crne linije davale su magičnu, privlačnu moć, čaki bezvrednim stvarima. Kod ih je proglašavao za glasnike jednog sveta u kome sestvari pakuju u sjajne kutije i papir za uvijanje, a ljudska tela obavijajumekanim štofovima.” Osnovna atmosfera ove majstorski sačinjene zbirkenije ni najmanje topla. Alegorične linije ove knjige kreiraju mreže i skice uvidu mapa, u kojima junaci tragaju za sopstvenim bićem. Osnovna simbolikalinija Kristine Tot uvek je u vezi sa linijom granice: bile to granice država idruštva, detinjstva i odraslog doba ili granična polja između poznatog inedokučivog…
Dela Kristine Tot karakteriše istančan smisao za detalj iosećajnost, koji izviru iz specifičnog „ženskog“ pristupa vrednostima života isvakodnevnoj stvarnosti. Tema njenih dela najčešće su obični dogadjaji,osećanja ili misli kojima autorka daje pečat jedinstvenosti i izuzetnosti.
Kristina Tot(Tóth Krisztina) već duži niz godina spada u vodeće autorke savrmene mađarskeknjiževnosti. Rodjena je 1967. u Budimpešti. Završila je vajarstvo u Srednjoj stručnoj školi likovnihumetnosti, a 1993. godine diplomirala je na Filozofskom fakultetu ’’LorandEtveš’’ u Budimpešti.
Kao pesnikinjadebitovala je 1989. godine zbirkom Õszi kabátlobogás (Jesenje lepršanje kaputa), zatim slede zbirke A beszélgetés fonala (1994, Nit razgovora), Az árnyékember (1997, čovek iz senke), Porhó (2001, Praškasti sneg) i Síró ponyva (2003, Ridajuća cerada). Kristina Tot je i autorka pesama zadecu, A londoni mackók (Londonski medvedići), 2003. godine.
Za svojestvaralaštvo Kristina Tot je dobila niz nagrada - nagradu Atile Jožefa (2000),nagradu Palládium (2001), nagraduŠandora Maraija (2007). Zajedno sa Oršuljom Karafiat ili Virag Erdeš, KristinaTot od kraja devedesetih godina spada u najznačajnije predstavnice autorkimlađe generacije.
Zbirka pripovedaka Vonalkód (Linijskikod) je njen samostalni prozni prvenac.