Krimići: Finska, Švedska, Norveška, i da ne zaboravimo Island – skandinavski detektivski romani su obavezni deo ponude izdavača. Ali, ni ostatak Evrope nije za bacanje, teško da postoji deo kontinenta u kojem se ne ubija i istražuje. U Nemačkoj skoro svaki region i svaki veći grad imaju svoje istražitelje. Detektivski romani su odavno važan stub mnogih izdavača. Kraj buma nije na vidiku.


Nove zvezde švedskog trilera:duo Erik Axl Sund

Trileri: I drugi klasični žanr je popularan ove jeseni – dobar stari triler. Umesto pojedinačnih ubistava i policajaca koji vode istragu, ovde se sve dešava na velikoj sceni. Politički triler ili istorijske drame, razne vrste mafija – korice knjiga su zapanjujuće slične. Čini se kao da se mnogi trileri i krimići industrijski proizvode. Ali čitaocima to nije bitno, idu kao alva.



Finska: U redu, to je bilo očekivano. Finska, najistočnija skandinavska zemlja je gost najvećeg sajma knjiga na svetu. Po tradiciji, ta zemlja se u Frankfurtu pojavljuje sa mnogo romana i pričama manje poznatih ili nepozantih autora u Nemačkoj. Lokalni čitalac postaje upoznat sa predivno komplikovanim imenima poput Pasi Ilmar Jaskelainen, Rika Pulkinen ili Raks Rinekangas. I apsolutna zvezda – Sofi Oksanen.

Literatura globalno: Ovaj trend postoji već neko vreme, ali je sve više uočljiv. Pre nekoliko godina, ponuda beletristike u nemačkim knjižarama je izgledala ovako: nemački romani, dobar izbor anglosaksonske književnosti, veliki autori iz Francuske i Španije, takođe iz Latinske Amerike. Pisci pišu na jeziku svoje zemlje. Danas je to drugačije. Autori sa migrantskom pozadinom odslikavaju globalizaciju – u Nemačkoj, ali posebno u knjigama sa engleskog govornog područja.



Veliki američki roman: Još uvek postoji The Great American Novel. Ranije su to bili pisci kao što su Džon Apdajk, Filip Rot i Sol Belou, zatim Ričard Ford, Džonatan Francen i Džefri Eugenides i njihove knjige od po više stotina stranica. I ove godine, čitalac može da se raduje debelim knjigama iz SAD: Džojs Kerol Outs („Prokletnici“, 800 strana), Tomas Pinčon („Bleeding Edge“, 600 strana) ili Meg Volicer („Zanimljivi“, 600 strana).

Ponovo otkriveni: Ovo je stvarno lep razvoj na tržištu knjiga. Kao nikada pre, izdavači intenzivno gledaju unazad, u istoriju književnosti. Novih autora ima dovoljno, reći će neki izdavači: ali kukolj nije odvojen od žita. U retrospektivi, to je lakše. Međutim, mnogo ovih dobrih starih romana više nema u knjižarama. Ponovo su na primer štampani: Džejms Henli („Fearon“), Viktor Serž („Crna voda“), ili Kenet Mekenzi („Šta oni žele“).




Tekst preuzet sa dw.de