Pored knjiga o prvoj afričkoj privatnoj detektivki, našoj publici poznat je i po serijalu "Nedeljni filozofski klub" (oba u izdanju Samizdata B 92). Ovaj izuzetno plodan autor potpisao je gotovo 100 naslova, među kojima su uz beletrističke i stručne knjige iz medicinskog, krivičnog i drugih oblasti prava.

Šta je najviše uticalo na popularnost Dragocene Ramocve, "tradicionalno građene" prve privatne detektivke iz Bocvane?

- Mislim da je faktor koji je najviše uticao na popularnost Mme Ramocve njen karakter. Ona je izuzetno dobra žena koju ljudi prirodno zavole. Ali, pored toga, ima i izuzetan smisao za humor! Jedan od razloga popularnosti knjige, po mom mišljenju, je i to što se radnja odvija u Africi.

U obe serije vaših knjiga, koje su prevedene na srpski, glavni likovi su žene. Zašto ste se odlučili da pišete iz "ženskog ugla"?

- Veoma su mi zanimljivi ženski razgovori, zato što žene na svet gledaju iz nešto drugačijeg ugla od onog svojstvenog muškarcima. Mnogo su zainteresovanije za subjektivan pogled na stvari i spremnije da uoče osećanja i da o njima govore. U romanima ta njihova osobina čini dijaloge uzbudljivijima.

Moralne dileme svakodnevnog života zaokupljaju junakinju "Nedeljnog filozofskog kluba" Izabel Dalhuzi. Koliko je etika važna u savremenom svetu i da li nam savremena filozofija daje odgovore na moralne izazove vremena?

- Ljudi su neprestano zainteresovani za to kako bi trebalo da pristupe problemima sa kojima se bore u životu. Moralni život je zato nešto što većina ljudi rado istražuje. Akademska filozofija morala nam može biti od pomoći da razumemo svoje probleme i da radimo na tome da za njih pronađemo odgovore i rešenja. Ali, u praksi je, verujem, najvažnije da dođemo do našeg unutrašnjeg osećaja za ono što je dobro i ispravno, što zavisi od toga šta je naša lična zamisao morala.

Upravo ste vi među britanskim piscima izabrani da napišete modernu verziju "Eme" Džejn Ostin. Šta je na kraju ispalo od vaše gospođice Vudhaus?

- Bilo mi je pravo zadovoljstvo da ponovo ispričam priču o Emi Vudhaus. Držao sam se dosta verno originalnog zapleta, a sam taj proces mi je predstavljao veliku zabavu. Prema mom osećanju Emina priča zapravo govori o unutrašnjem odrastanju. Na početku romana ona se sa mnogo entuzijazma meša u tuđe živote, a onda polako shvata da mora da uvaži i htenja drugih ljudi.

Vaša opera "Okanagvo Magbet" koja govori o borbi za vlast među babunima, ima elemente priče o Magbetu. Zašto i među ovom vrstom majmuna ženke imaju veću strast prema moći?

- Naviknuti samo da gledamo muškarce kako se bore jedan protiv drugog da bi stekli moć i pozicije, ali su i žene, naravno, sposobne da to isto rade. Priča o Magbetu je interesantna upravo zato što je Ledi Magbet ta koja koristi muža da bi ostvarila svoje ambicije. Borba za status među babunima u ovoj operi kao u ogledalu reflektuje spletke koje vidimo i u Magbetovoj priči.

U naučnom radu "Forenzički aspekti spavanja" istražujete fenomen krivičnih dela koja su se desila tokom mesečarenja. Da li su ljudi koji su ih počinili odgovorni, ili ne?

- Nisu. Ne verujem da možemo ljudima stavljati na dušu nešto što su učinili u stanju somnabulije.

Kao pravni stručnjak koji se bavio medicinskom etikom, kakav moralni stav imate prema genetičkom inžinjeringu?

- Veoma je kompleksna problematika genetskog inženjeringa. Tome bi trebalo pristupiti kao i svakoj drugoj tehnologiji i ispitati krajnje rezultate do kojih se dolazi u svakoj pojedinačnoj proceduri. Postoje slučajevi u kojima je savršeno prihvatljivo menjanje DNK, kada se na ovaj način mogu, recimo, lečiti neke bolesti. Mnogo je više pod znakom pitanja ispravnost menjanja genetske strukture za postizanje manje prihvatljivih ciljeva, ili kada to uključuje i neku moguću opasnost.

Škotska istorija, umetnost, književnost veoma su prisutni u vašim delima. Koliko je važan nacionalni identitet u svetu shvaćenom kao "globalno selo"?

- Nacionalni identitet je još veoma važan. Naše osećanje za ono što smo na lokalnom nivou je to što nas čini usidrenim. Lokalno ostaje značajno. Potrebni su nam i naše lokalno mesto i naš posebni način govora i naši običaji da bi nam životi imali pravo tkanje i značenje.

Niste se priključili kampanji za osamostaljenje Škotske, a izjavili ste i da su polemike o nezavisnosti duboko podelile zemlju. Kakva je situacija sada?

- I posle rezultata referenduma još su ozbiljne podele u škotskom društvu, pa je zato neophodno usaglašavanje i pomirenje.

Svirate fagot u "Stvarno užasan orkestru". Koliko ste užasni?

- Stvarno smo mnogo loši! Većina članova ima problem sa praćenjem ritma i sviranjem u tačnom tonalitetu. Ponekad se dešava da svako od nas u različito vreme završi isti muzički komad.

Jedna od vaših dobrotvornih organizacija je "Prva damska operska kuća". Zašto ste na ovaj način odlučili da pomognete narodu Bocvane?

- Ova operska kuća je sada, nažalost, zatvorena, jer je istekao zakup zgrade. Međutim, bila je veoma popularna. U Bocvani vole da pevaju i lepo pevaju.

Da li znate koliko su u Srbiji popularne vaše knjige? Nameravate li da posetite našu zemlju?

- Voleo bih da posetim Srbiju i sretnem se sa svojim čitaocima, ali ću za to morati da pronađem mesta u svom rasporedu.