IZVOR: B92 | PIŠE: JOVANA KOS

U izdanju Samizdata B92 objavljen je roman Džejmsa Lajona „Poljubac leptira“, triler o običnim ljudima u neobičnim i teškim vremenima koji snagom volje i svesnim odlukama da se bore za dobro, a protiv zla, vraćaju veru u humanost.



Doktor Džejms Lajon, ugledni politički analitičar i istoričar objašnjava zbog čega je glavni motiv romana legenda o dvanaest vampira, na koji način je teritorija Srbije i bivše Jugoslavije povezana sa ovom temom i kakva je ljubavna priča u pitanju. 

“Ja sam naišao na neke podatke i onda sam shvatio da postoji samo jedna jedina srpska reč koja je prihvaćena na drugim stranim jezicima. Svi su mislili da je ta reč rumunska, a nije, nego je srpska reč, i ta reč je vampir. I onda sam počeo malo dublje da kopam i da vidim šta sve postoji ovde u arhivima, u bibliotekama, posebno u oblasti etnografije, folklora. I otkrio sam da vampir u stvari potiče iz stare slovenske mitologije i to je koncept koji je zajednički kod Rusa, Poljaka, Slovaka, Hrvata, Srba, Makedonaca... i da pojava vampirizma na ovom prostoru potiče čak iz srednjeg veka. Znamo da je bio sudski proces u Dubrovniku između 1736. i 1744. godine kada je 12 ljudi osuđeno zbog toga što su iskopavali i uništili “vampire“. Mi znamo da se prvi put u istoriji sveta reč vampir pominje u Srbiji 1725. godine. Nije iz Rumunije, nije iz Transilvanije, nego baš iz Srbije i to postoji u bečkim arhivima. Dakle, kada sam to sve video ja sam rekao: „Jao ovo je sjajan materijal, i samo da dodam jednu fascinantnu ljubavnu priču“. Jer kao što mi svi znamo, isto kao i vampiri, ljubav je večna.” 

S obzirom na to da je “vampir” jedina srpska reč u međunarodnoj upotrebi, Džejms Lajon smatra da bi vampiri mogli biti označeni kao srpski brend. 

„Iznenađen sam što Srbija kao zemlja nije to brendirala, jer danas kad vidite koji su srpski brendovi u svetu imate Đokovića, imate Teslu i to je to. Postoje svi preduslovi ovde, i meni je malo čudno što Rumunija svake godine zarađuje milijarde i milijarde evra na turizam od vampira kada je ovde u Srbiji u stvari nulta tačka za pojavu vampirizma u istoriji sveta. Imate jednog Brama Stokera koji je napisao čuveni roman “Drakula“, ali 17 godina pre njegovog romana Milovan Glišić je napisao “Posle 90 godina“ o čuvenom vampiru Savi Savanoviću, dakle imate ovde sve moguće preduslove da bi Srbija profitirala od toga, u smislu turizma, ali niko ništa ne radi po tom pitanju. Skoro niko ne zna da je 1731. godine austrijska vojska imala posebnu vojnu jedinicu na Kalemegdanu, i ta vojna jedinica je uključivala vojne hirurge koji su išli po Srbiji i iskopavali osumnjičene „vampire”. Ti vojni hirurzi su vršili obdukcije nad tim leševima i onda su napravili zvanični zapis, koji su svi potpisali. Sledeće godine su objavili sve to u obliku knjige, na sajmu knjiga u Lajpcigu, i tek tada je nastao “bum“ o vampirizmu i od tada imamo pojam vampirizma u svetu. Ali je to sve na osnovu materijala do koga su došli sa ovih prostora.“

Imao je priliku da poseti i čuvenu vodenicu Save Savanovića. 



“Bio sam u više navrata tamo u selu Zarožje, bio sam kod one vodenice. Nažalost vodenica je skroz propala, u užasnom je stanju. Ali mislim da bi se uz veoma malo ulaganja, možda 10 000 evra, to moglo sve sanirati, da bude turistička atrakcija. Ima jako finih ljudi u tom kraju, veoma su gostoljubivi. Imaju dobru hranu i jako dobar sir, da ne spominjem rakiju.“ 

Lajon objašnjava zašto se vampiri poslednjih dvadesetak godina ponovo pominju na ovim prostorima. 

„Na selima, posebno na mestima koja su malo udaljenija od urbanih sredina i dalje postoji verovanje u narodu. Kada pričate sa njima neki će vam otvoreno reći da postoje vampiri, i kada vidite narodni običaj šta se radi sa mrtvacem na selu onda vidite da su ta verovanja i dalje veoma aktivna.“ 

Kako je došlo do toga da se vampiri više vezuju za Rumuniju nego za Srbiju? 

“To je sve zahvaljujući Bramu Stokeru, jer je njegov roman služio kao temelj za današnji vampirizam. Svi su počeli od Brama Stokera zato što je on napisao roman koji je u to doba bio senzacionalistički roman, ali vidimo da su pre njega bili neki veoma ozbiljni književnici, kao u Engleskoj Lord Bajron i drugi, koji su se pozabavili tom tematikom. Posle toga, to se proširilo i to je tema koja uključuje mogućnost večnog života, koja uključuje mogućnost večne ljubavi i uključuje mogućnost zla, uništavanja i koju možete koristiti kao metaforu za razne stvari - za neku nadu, za neko beznađe i možda i za neko zlo u doba dobrih ljudi koji se suočavaju sa lošim vremenima.“



Roman “Poljubac leptira” već je naišao na dobar prijem kod čitalaca na našim prostorima, a isto je i na američkom tržištu. 

“Jako je dobro prihvaćen, ali čak i važnije, kod stručnjaka - sad su me kontaktirali profesori sa raznih univerziteta, i zbog popularnosti vampira u popularnoj kulturi gotovo nema ni jednog univerziteta koji nema predavanje o vampirizmu u književnosti ili u folkloru. Neki su već počeli da koriste moj roman kao tekst na predavanjima književnosti o vampirima i to mi je bilo malo smešno, zato što ja uopšte nisam sebe smatrao književnikom, i ne mislim da sam književnik, ali to mi je velika cast. Moj roman je na neki način kao ogledalo, možete da vidite u njemu ono što želite. To može biti triler, može biti ljubavni roman, može biti akcijski roman na neki način, a sa druge strane ima i neke književne elemente. Dosta toga je i u tome kako vi reagujete na tekst, postoje neki ljudi u Americi koji su pročitali roman, na primer domaćice koje nisu završile ni srednju školu. One su uživale i rekle su: „Ovo nam je super ljubavni roman, super triler“, a drugi koji su profesori na univerzitetu kažu: „O, ovo je baš ozbiljno, ima tako lepe elemente književnosti“, i kako je to složena i lepo usklađena priča. Dakle, imate sve između, postoje razni slojevi.“ 

Iako svojim domom naziva San Dijego, Džejms Lajon danas vreme provodi na relaciji između Beograda, Sarajeva i jadranske obale.


Džejms Lajon – „Poljubac leptira“
Pogledajte ostale vesti